Slobodan Branković: Visoko obrazovanje fizioterapeuta treba da traje 4 godine!

Posle emitovanja serijala “Fizioterapija“ a kao njen nastavak, Medisport Vam donosi rubriku “Razgovor sa stručnjakom“ u formi bloga.

Razgovor sa stručnjakom nastaje kao želja da se generacijama fizioterapeuta, fizijatara i stručnjaka za kondiciju koje dolaze, predstavi i približi put koji su prošli i prolaze neke od najistaknutijih ličnosti iz navedenih oblasti. Pored stručnjaka koji dolaze, blog je namenjen i osobama koje su doživele povredu ili imaju potrebu za rehabilitacijom a žele da se informišu o pojedinostima.(Tekst je informativnog karaktera i ne može zameniti konsultaciju i terapiju).

Razgovor smo vodili sa doajenom u svetu fizioterapije i rehabilitacije, magistrom Slobodanom Brankovićem.

-Slobodan Branković, dobro poznato ime u svetu fizioterapije, kroz Vašu školu prošle su mnoge generacije fizioterapeuta, veliki broj Vaših učenika i danas predstavlja sam vrh struke…Bilo bi interesantno da čujemo, kako ste se zapravo opredelili za zanimanje fizioterapeuta?

Prvi dodir sa medicinom uopšte, imao sam u KBC “Zemun“, obzirom da sam završio Srednju Medicinsku školu opšteg smera, počeo sam da radim kao medicinski tehničar… Tu se pojavila zainteresovanost za struku fizioterapeuta, gde sam gledao i učio od pionira naše struke u zemlji. Kako nisam bio u situaciji da sam finansiram školovanje, a vojna obaveza me je čekala, dalje obrazovanje morao sam da odložim. Nakon povratka iz vojske, upisao sam Višu školu, smer fizioterapeut i tako i zvanično zakoračio u svet fizioterapije.

Slobodan Branković je čovek o kome mnogo govore brojke, impresivna karijera duga 40 godina je za Vama…Pored toliko utakmica kojih ste bili deo, imate li omiljenu ili najdražu..?

Svake kvalifikacije u kojima sam učestvovao kao član stručnog štaba, nose veliki naboj i strast, tako da tu ima više utakmica koje bih mogao da svrstam u kategoriju omiljenih…Ipak, ako bih morao da izdvojim jednu, to je utakmica protiv Hrvatske reprezentacije u Zagrebu, odigrana u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2000. godine.

Karijeru ste gradili u fudbalskom klubu Partizan i A timu fudbalske reprezentacije Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, potom Srbije, ali i u privatnoj praksi…Koje su sličnosti a koje razlike u radu u sportu u odnosu na rad u privatnoj praksi?

Rad u profesionalnom sportu, naročito fudbalskoj reprezentaciji, jeste zahtevniji…Sportisti dolaze iz vrhunskih klubova, gde o njihovom zdravlju vode računa kolege iz čijih knjiga smo mi maltene učili. Samim tim očekivanja igrača su veća i pritisak je veći. Rad u sportu, prevashodno fudbalskoj reprezentaciji, zahteva “vojnički“ pristup, od discipline, režima rada, satnice…sve mora da funkcioniše skladno, kako bismo održali visok nivo profesionalnosti. Izazov u radu svakako predstavlja rutina, u koju upadate nakon toliko godina radnji koje se ponavljaju. Zato je moj pristup bio, da kada putujemo na velika takmičenja (EP,SP) planiram kompletnu prateću opremu i materijal, kao da ćemo igrati finale! To je, slobodno mogu da kažem, čitav kamion neophodne opreme. Izdvojio bih i pristup, kao nešto što mi je otvaralo vrata uspehu u radu sa igračima.

-Tehnologija je prilično napredovala u svetu fizioterapije i u dobroj meri zamenila fizioterapeuta…Koliko je značajan upliv novih tehnologija i da li po Vama to predstavlja izazov za budućnost struke?

Nove tehnologije smatram veoma značajnim, fizioterapija je u prethodnom periodu krupnim koracima napredovala i omogućila nam da fizioterapeut ima veću ulogu u svim granama medicine. Svakako, smatram da tehnologija nikada neće moći u potpunosti da zameni fizioterapeuta, pre svega u domenu manuelnih tehnika, gde je fizioterapeut nezamenljiv. Naravno, bez kineziterapije, nema rehabilitacije.

Usled razvitka tehnologije i toliko novih tehnika, smatram da visoko obrazovanje od 3 godine za fizioterapeuta nije dovoljno! Visoko obrazovanje za fizioterapeuta bi trebalo da traje 4 godine, uz 1 godinu usavršavanja u izabranoj oblasti. Zato bih izdvojio studije rehabilitacije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, sa odličnim programom i predavačima, koje traju 4 godine.

-Spisak sportista i fudbalera sa kojima ste radili i radite je impresivan, imate li neku interesantnu situaciju ili anegdotu koju biste podelili sa nama?

Situacija je zaista bilo pregršt. Obzirom da sam radio i radim sa istaknutim sportistima, ne bih voleo da iznosim nijednu situaciju, neka to ostane u domenu tajnosti odnosa terapeut-pacijent…

-Poznato nam je kojim proizvodima se najčešće služite u svakodnevnom radu…Koje su ključne karakteristike kreme za masažu za Vas?

I u privatnoj praksi u radu i u fudbalskom klubu, neizostavan deo u mom radu je Medisportova Provodljiva krema za masažu. Već pri prvom korišćenju shvatio sam koliko je potrebno kreme da bih imao dobar kontakt sa pacijentom, bez masnih tragova, pri tome krema slobodno mogu da kažem “hrani“ kožu. I sa veoma malo kreme, dugo mogu da imam kontakt, bez dodatnog nanošenja…Rad sa uljima iz mog iskustva može da donese alergijske reakcije, masna su i prave problem u doziranju. Sve druge proizvode koje sam probao, nisu bili zadovoljavajući.

-Blog smo prevashodno namenili mladim kolegama, studentima u procesu sticanja zvanja…šta biste im poručili?

Obzirom da sam dugo godina u nastavi, primećujem pad angažovanja studenata… Želim da pošaljem snažnu poruku terapeutima koji se školuju, da se posvete bazi, a to definitivno jesu anatomija i fiziologija. Vidim da većina želi da radi samostalno u sopstvenoj praksi, što pozdravljam, ali da bili imali uspeha u ishodu lečenja, najpre se moraju posvetiti sticanju bazičnih znanja a tu prevashodno mislim na anatomiju i fiziologiju. Takođe bih istakao potrebu za edukacijom i nakon školovanja, što smatram da treba da organizuje udruženje fizioterapeuta.

Mart 2024. Razgovor vodio Medisport tim.